Sadnice Mušmule

Sadnice Mušmule – Mušmula je drvenasta listopadna voćka, koja raste u obliku žbuna visine od 2 do 5 m. Dugogodišnja je biljka. Kultivirana se češće gaji u obliku stabla koje može dostignuti 4 do 5 m, ponekad i do 8 m.

Mušmula se od davnina gaji u mnogim zemljama. Potiče s Kavkaza, odakle je rasprostanjena na Krim i Severni Iran, a zatim u sve ostale zemlje Sredozemlja. Može se naći i u toplijim delovima Severne Amerike.

Mušmula je voćka toplijih predela, ali uspešno se gaji i u hladnijem podneblju. Gajenju mušmule pogoduju prostori s prosečnom godišnjom količinom padavina iznad 700 mm. Najbolji rezultati se postižu ukoliko je mušmula gajena na plodnom, rastresitom i umereno vlažnom zemljištu.

Mušmula ulazi u rodnost treće ili četvrte godine po sađenju, nakon čega obilno rađa svake godine. U punoj rodnosti, nakon dvadesete godine starosti, mušmula kalemljena na dunju prosečno daje prinos od 60 do 80 kg, a kalemljena na beli glog i oskorušu daje prinos od 100 do 150 kg.

Plodovi mušmule prvenstveno se koriste za jelo u svežem stanju, a mogu se koristiti i za raznovrsnu preradu. Ukus im je kiselkasto – slatkast i ukusne arome. Sazrevaju za jelo od druge polovine oktobra do kraja decembra, što zavisi od sorte, vremena berbe i načina čuvanja. Posle smrzavanja plodovi postaju ukusniji za jelo, jer izgube trpkost.

Plodovi mušmule su ukusni, osvežavajući i zdravi, bogati raznim minineralnim solima, pektinima, ugljenim hidratima i organskim kiselinama, koje blagotvorno deluju na ljudski organizam.

Sadnice Mušmule Domaća

Sadnice Mušmule – Mušmula Domaća
Ova sorta sadnice mušmule je stara domaća sorta. Stablo ove mušmule je bujno i rađa redovno i obimno.

Plod ove mušmule je sitan do srednje krupan, kupastog oblika kao i kod mušmule uopšeno.
Najveća mana ove sorte je što ima dosta semenki unutar ploda oa samim tim ima manje mesa.

Otporna je na sušu i samooplodna je sorta sadnice mušmule. Gaji se bez hemijske zaštite.

Sazreva polovinom oktobra meseca.